Када сам пре скоро 20 година изабран за Председника Скупштине општине Бајина Башта одмах сам од својих сарадника тражио да прионемо на посао и да пронађемо начин да што више информација о свом раду дајемо грађанима. Изашли смо из 90-их година у којима је ондашњи режим грубо манипулисао већину јавних информација, углавном их сводећи на своју партијску пропаганду. У Бајиној Башти смо имали две телевизије, радио станицу и Бајинобаштанске новине а ове потоње сам лично основао и уређивао у пређашњој деценији. Ипак, није нам био циљ да се рекламирамо у локалним медијима иако смо за то имали све услове. Знали смо да је грађанима политичка пропаганда у минулим годинама огадила.
Хтели смо да имамо ефикасан, благовремен и тачан извор основних информација о раду Скупштине општине, њених служби и функционера. Дакле, много година пре закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ми смо то питање покренули и делимично решили. Слушајући свој унутрашњи глас и осећај за ред, логику и право предложио сам да штампамо детаљан Извештај о најважнијим активностима већ после шест месеци мандата. Тако смо и учинили.
У мају 2001. године грађанима смо доставили на обичној белој хартији, једноставне једнобојне штампе табеларни преглед активности и резултата. Били су ту подаци о започетим, завршеним и планираним пројектима, добијеним донациама, извршењу буџета и све то напиано простим народним језиком да може сваки обичан грађанин да разуме. И, нараво, показало се у том првом Извештају да смо за шест месеци испунили све што је било планирано за прву годину и скоро половину од свега планираног за цео мандат. Можете то видети и данас! Да, и поред тог Извештаја штампали смо у два наврата детаљну брошуру Водич кроз Општину у којој је било написано све што грађани треба да знају о својој Општини. Биле су ту надлежности, списак услуга, имена и контакти свих службеника и запослених у Општини и све то много година пре него што је закон обавезао општине на Информатор о раду и слободан приступ информацијама од јавног значаја. Пре бесплатног Интернета, друштвених медија и веб сајтова на сваком кораку.
Те, као и сваке наредне године састављали смо посебан Извештај на крају године у коме су биле све детаљне информације како о реализованим пројектим, тако и о потрошеним новцима из свих јавних каса. Било је то тако сложено да је обичан грађанин могао да разуме све а не као у службеном обрасцу буџета који је просечним људима неразумљив одувек. Било је места и за фотографије по принципу да једна слика вреди више од хиљаду речи. На крају мандата штампали смо и завршни Извештај грађанима о сто најбољих пројеката које смо урадили за Бајину Башту у мандату од 2000. До 2004. године. Није то био мој лични извештај, нити предизборно рекламирање, иако су ме противници за то тада жестоко напали. Био је то основни ред да се каже и остави записано шта је урађено, јер имали смо чиме и да се покажемо сви ми који смо на томе радили од скупштинских одборника, руководилаца до јавних запосленика.
Зашто ово пишем? Због тужне чињенице да сам у једном истраживању ових дана пронашао податке о транспарентности локалних самоуправа у Србији у којима стоји да је наша Општина Бајина Башта међу најлошијим и да је оцењена као – нетранспарентна! (види истраживање на адреси: www.dostup.no) Она је од свих општина у Србији на 18-том месту одпозади а доступност информација у Информатору о раду износи свега 28,57% док је доступност докумената која се по Закону морају објавити свега 33,77%. Иако данас постоји Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја као и методологија за израду и објављивање информатора о раду јавних институција количина података које су дате јавности је недопустиво мала. Да не кажем да је пре петнаест година годишњи буџет Општине Бајина Башта био око 34.000.000,00 динара а данас је 30 пута већи јер износи 1.001.699.000,00 динара. Дакле, недостатак информација се не може правдати недостатком новца.
Или се ствари погрешно схватају или се уопште не схватају! По броју објава на веб сајтовима и друштвеним мрежама надлежне локалне институције не каскају. У скоро свакој локалној јавној служби па и у Општини свакодневно се „постује“ а тамошњи „задужени за медије“ су међу рекордерима по броју објава, лепих вести, фотографија и углавном хвалоспева. Проблем је у томе што се таква активност у целом свету зове – спиновање а не информисање грађана!
Свих ових година покушавао са да убедим све потоње председнике Општине, али и партијске вође, да треба да одвајају више новца у буџету за све медије у граду јер је од пресудне важности да сви медији преживе. Сви локални медији су из Општине и јавног сектора добијали део новца на име оглашавања, понеке рекламе, уговора о информисању али су ти износи далеко испод реалних трошкова медија. Обзиром да сам тада био власник РТВ Прима осећао сам да код њих постоји отпор и да то сматрају мојом личном борбом за мој интерес. То што ни динара годинама нисам зарадио у РТВ Прима и што тај медиј ради као „социјално предузеће“ они нису разумели а нити желели да знају. На крају сам иступио из власништва РТВ Прима, између осталог и због тог несносног притиска, апсолутно субјективним слабостима створеног од стране локалних функционера који не желе медије у граду.
Последица свега јесте да је информативност рада наше Општине, мерена бар доступним садржајем Информатора о раду у 2015. години, незадовољавајућа, иако новца у буџету има све више а и медија у граду има довољно. Све то сведочи о недовољно развијеној пракси и свести о потреби јавног комуницирања, информисању као мери поштовања грађана и задовољењу јавног интереса у области јавног информисања.
Бобан Томић