Сеоске школе у Србији, па и ширем региону, се гасе као што се и сама села гасе. Тај процес се не зауставља а да ли има смисла више улагати у сеоске школе ако се не улаже довољно у сеоски живот – питање је које од надлежних слабо ко разуме. Какво је стање у преосталим сеоским школама бајинобаштанског краја покушали смо бар мало да откријемо у сусрет Савиндану – слави српских школа!
Нетакнута природа, мир, свеж и чист ваздух прве су асоцијације када се помене живот и боравак у селима. Међутим, и поред свих ових предности и здравијих услова за живот све мање младих људи одлучује се за останак и породични живот у селима. Одлазак у градове који, опет, у односу на сеоска поручја има својих предности довео је, између осталог, до тога да је све мање ђака у истуреним сеоским школама.
Митар Јовић, директор Основне школе „Свети Сава“ и Драган Ресимић, директор Основне школе „Рајак Павићевић“ изнели су своје мишљење о овој ситуацији и рекли на који начин би она могла да се поправи.
Када је реч о конкретним проблемима истурених сеоских школа, по мишљењу директора Основне школе „Свети Сава“ пад наталитета са једне стране и миграциона кретања становништва из села ка градовима с друге стране довели су до значајног смањења школске популације што доводи у питање опстанак малих сеоских школа. Последице тога су мања улагања у сеоске школе, па је стање школског простора , опреме и учила лошије него у градским школама. Драган Ресимић на исто питање каже: “Основни проблем је мали број ученика, због чега се испољава неекономичност у пословању која подразумева покривање трошкова за грејање, превоз учитељица, вероучитеља и наставника енглеског језика.“
По питању опстанка ових школа нема оптимизма. И један и други се слажу да ће издвојена одељења полако да нестају и да се ове школе тешко боре са смањењем школске популације и да ће се на крају угасити у наредних неколико година. Ресимић додаје и да Влада треба да пропише критеријуме, одреди рок локалним самоуправама да донесу акт о мрежи школа, којим би се питање издвојених одељења решило.
Међутим, и поред тога што се полако гасе, у њима још увек има ђака који знања стичу окружени веома малим бројем вршњака. Основна школа „Свети Сава“ има издвојено одељење у Перућцу, где од првог до четвртог разреда има укупно једанаест ученика и два ученика која су обхваћена предшколским програмом. Са друге стране, Основна школа „Рајак Павићевић“ има четири истурене школе. Школа у Пилици броји 106 ученика од првог до осмог разреда и заједно са њима је осам предшколаца. Шест ученика и два предшколца тренутно похађају наставу Основној школи у Црвици. Када је у питању Основна школа у Јасиковицама, осам ученика и четири предшколца похађају наставу у тој сеоској школи, док четвороразредна школа у Пепељу броји три ученика и нема предшколаца. У саставу „Рајака Павићевића“ некад је била и школа у Солотуши, међутим угашена је услед недостатка деце која би је похађала.
Некада понос целог краја а данас пуста, оронула и завејана: Основна школа у Заовинама
Завејана и затворена
До недавно понос сеоског школства, основна школа у Вежањи сада је завејана, затворена, полипаних прозора и са језивим осећајем напиштености. У прелепој природи Таре овде је некада учило и до 800 ђака. Приликом изградње насеља 1982. године изграђена је једна од тада најсавременијих школских зграда. Чак и овако запуштена и сада је у бољем стању од многих градских школа у Србији. Општина је пре скоро 20 година покушала да спасе објекат претварањем у објекат за наставу у природи, али тај пројекат никада није успео. Видоје Лазић, председник МЗ Заовине са сетом се сећа дана када је учио у овој школи а данас сматра да шансе скоро да нема. „Моја кћерка је овде била у последњој групи која јеучила и после је све затворено. То је тужна судбина а овакве потенцијале имамо. Мислим да надлежни треба да пронаћу неки начин да се овде направи нека активност ако већ нема деце која овде живе да се оснује неко одмаралиште или ма на који начин да се објекат приведе намени само да не пропада“ – каже Лазић. Има ли шансе да се ма каквој намени приведу ови објекти и бар мало неког напретка уведе?
Бајинобаштанске, 2017.