Брига о јавном зеленилу не подразумева само гајење, окопавање, орезивање… Брига о биљним врстама у градским срединама подразумева и одговоран однос према прошлости зеленила а посебно према старим стаблима и ретким врстама. Посебно оним које су преживеле много деценија. Тек када моторке зазује сетимо се да су нам нека стабла важна и драга. Али, да ли је икада ико од надлежних или значајних појединаца и институција покренуо акцију да се нека важна стабла у градском језгру или околини законом заштите? Као да нам је превише што је цела Тара заштићена, па нам смркне пред очима кад помислимо да треба да штитимо ретка и вредна стабла у граду. Е, зато сви губимо а нарочито наша деца и унуци који неће уживати у даровима предака које смо ми прокоцкали. Уз пуно уважавање чињенице да се нека вредна стабла, силом природе, некада и морају сахранити, остаје горак укус небриге и немара за природно наслеђе које смо добили од предака а арчимо га потомцима.