Франц Богович је словеначки посланик у Европском парламенту а био је министар пољопривреде и екологије у Влади Словеније. Један мандат је био и председник Словеначке народне странке (СЛС) и три пута градоначелник Општине Кршко. Велики је пријатељ Бајине Баште у којој је више пута боравио отварајући нове мостове сарадње гардова побратима. Приликом недавне посете Србији дао замолили смо га да за ББН каже како гледа на шансе и изазове који нас чекају у ЕУ.
Франц Богович
Како гледате на развој односа Србије и Европске уније у овом тренутку и како оцењујете испуњавање обавеза Србије на путу евроинтеграција? Да ли је Србија кооперативна?
У Европском парламенту сам посланик из Словеније од прошлог јула а од тада сам и члан делегације за Србију која прати развој догађаја у Србији и морам рећи да се Србија одлучила за прави пут. Оно што је најзначајније је да Србија прави оне промене које је потребно правити због себе, не због Европске Уније, иако су то услови које треба испунити да би Србија ушла у ЕУ. На нивоу регионалне сарадње видимо позитивне промене и то је оно што треба да се ради суседима и са Косовом, то је оно што треба да се ради на дуже стазе, да буде мир и да људи овде сарађују. Реформе које су на страни привреде Србија ради због себе, не због ЕУ и мислим да су премијер Вучић и његова влада одлучили и иду храбро са тим стварима. Ми у Словенији смо радили неке промене које су биле захтеване из ЕУ а уствари смо их радили због себе. Мислим да у тој ствари Србија иде у добром правцу. У Европском парламенту пратимо развој догађаја, и у последње време и на нивоу Европског парламента, Комисије па и света извештаји кажу да Србија иде у правом правцу и да можемо да очекујемо отварање првих поглавља како би тај процес почео и у пракси. Једном речју, мислим да је Србија на правом путу и треба храбро да настави а ја ћу, колико могу, видети наравно да помогнем.
Да ли је могуће унапредити привредну сарадњу између Словеније и Србије и на који начин?
Словенци и Срби су увек добро сарађивали, како у Југославији, тако и сада. Мислим да то сведочи постојећа привредна размена од преко једне милијарде евра, затим скоро две хиљаде предузетника сарађује међу собом и мислим да су односи на неком нивоу где радимо као пословни партнери а са друге стране и као пријатељи. Мислим да има још доста простора за сарадњу. У неким стварима смо ми у предности, у неким сте ви. Ваша пољопривреда је јака, док ми имамо мало земље, а ми смо боље развили мале предузетнике. С једне стране постоји размена искуства а са друге улагање и у једну и у другу земљу, доста српских компанија има инвестиције у Словенији, тако да мислим да ова сарадња може само да иде напред. Из нашег искуства видимо да кад је Словенија ушла у ЕУ, пошто смо земља са два милиона људи, ако имаш мало бољи посао, одмах треба да извезеш. Словенија има бруто домаћи производ као што има Србија, нешто мање од 40 милијарди евра, а ове године очекујемо око 28 милијарди извоза. Ми смо једна од најотворенијих земаља, извеземо више од 70 одсто бруто домаћег производа, а 80 одсто овог извоза је ЕУ. Сада, када смо унутар Европске уније, када компаније сарађују између себе, ми имамо раст извоза од 6% до осам 8% сваке године. Мислим да је у томе највећа предност, једном кад уђеш у Европску унију ти си партнер са предузетницима из великог круга ЕУ где треба прво услове да испуниш и дођеш у неки круг у коме се поштују правила и закони а отворен је терен за сарадњу и размену. Кроз ова искуства и отворен простор који имамо ту је велика прилика, на једној страни за европске земље се отварају тржишта, а на другој страни онај ко уђе у ЕУ треба да је доста добар и офанзиван да би користио то тржиште. Ту је корист за обе стране и мислим да ће Словенија и Србија још лакше сарађивати када заједно будемо у ЕУ и кроз искуства и познанства која имамо у прошлоти и данас то је добра основа.
Шта би сте предложили Србији како би што пре изашла из економске кризе, које привредне активности сматрате шансом када је Србија у питању?
Мислим да Влада иде у добром правцу када су реформе у питању а оно што видим као проблем и што треба да се побољша је развој Србије као целине, није Србија само Београд, дакле децентрализација државе, да се прави активност у свим деловима Србије и да се на томе доста ради. Сматрам и да треба бити доста пажљив и да се административни капацитети по општинама, по регионима унапреде. Европска економија, исто важи и за Словенију, темељи се на малим и средњим предузећима. И ту постоји проблем на коме у Србији треба доста да радите, да стимулишете да не буду само велике фирме, већ што више мањих. Друштво се добро развија ако има што више људи који су у бизнису и праве мала и средња предузећа и мислим да на то треба обратити пажњу. Што се грана тиче, мислим да је пољопривреда јако значајна, такође задруге су јако битне, да се људи удруже и заједно раде. Европска унија има посебне фондове за људе који сарађују нарочито на подручју воћарства, повртарства, 900 милиона евра годишње иде у тај фонд да људи заједно продају и иду на нова тржишта. Уз пољопривреду иду и туризам и шумарство као јако значајни.
Ви сте пријатељ Бајине Баште и пуно сте сарађивали са нама, шта бисте поручили Бајинобаштанима?
Драго ми је што смо са тадашњим председником општине Бобаном Томићем обновили побратимство после оних времена која не треба никад да се врате и стварно сам био доста пута у Бајиној Башти. Срео сам пуно добрих људи, са којима је угодно проводити време и мислим да код вас, уз енергетику, која је јако значајна грана, има могућности за развијање дрвне индустрије, као и туризма. Оно што мислим да треба Бајиној Башти је прилика унутар ЕУ да се Бајина Башта отвори до аутопута да би капитал дошао и бизнис се развијао. Мислим да су заједнички пројекти јако важни за повезивање региона.
Када ћете поново посетити Бајину Башту?
Још немам датум, ове јесени смо покушали да додђемо, али наћи ћемо брзо термин, немам навику да дам датум а онда га не испуним. Покушаћу што пре да дођем и да проведем који дан у Бајиној Башти.
Разговарала Јелена Станић