Бајинобаштански извиђачи и еколошки активисти Мреже „Логосфера“током протекле две године радили на јачању партнерства грађана и цивилног друштва са управљачима заштићених природних подручја. У фокусу била сва заштићена подручја западне Србије а резултати видљиви.
Заштићена природна подручја често су извор сукоба између државе, оличене у организацији која подручјем управља и локалног становништва које је, из различитих разлога незадовољно политиком управљања. Ова ситуација није особеност само наших простора већ се налази у искуству и далеко већих природних паркова у региону и у свету. Србија, посебно њен западни део, богата је природним парковима а неки, као НП „Тара“, резервати „Засавица“ и „Увац“, парк „Шарган – Мокра Гора“, су постали прави магнети за туристе, природњаке и екологе. Мешутим, локално становништво и еколози често су незадовољни, како начином управљања, тако и приступом екосистемским услугама у овим подручјима.
Овај проблем је препознат у Србији пре више година, као значајан јер се број конфликата повећавао. Увидевши да се неспоразуми и размимоилажења између грађана, еколога и управљача значајно разликују, бајинобаштански извиђачи и еколози из Мреже развојних иницијатива „Логосфера“ осмислили су два пројектна садржаја којима су кренули у потрагу за решењима.
У првом пројектном циклусу који је трајао од августа 2013. до јуна 2014. године активисти ове две организације су спровели пројекат под називом „Партнерство за одрживо управљање Националним парком Тара“. Циљ пројектних активности био је да се развије партнерство између грађана који живе у подручју Парка, викендаша, туриста на једној и управе НП „Тара“ на другој страни. Партнери на овом пројекту били су сами грађани, месне заједнице са пордучја НП „Тара“ као и Општина Бајина Башта и НП „Тара“. Пројекат је подржан финансијским средствима Краљевине Шведске а кроз програмску линију Шведске развојне агенције (SIDA) а коју имплементира Регионални центар за животну средину (REC).
„Наш циљ је био да за исти сто доведемо представнике власти и управљаче на једној страни и саме грађане на другој страни. Нагомилани проблеми у искуству једних и других били су развијени скоро до нетрпељивости. Сетимо се само како су неки грађани реаговали на помисао да се НП „Тара“ проширује на подручје Заовина, то је била катастрофа за њих. А разлог је био само тај што није постојало обавештавање нити директан разговор грађана, Општине и државе. Ми смо тај дијалог подстакли и покренули овим пројектом и то кроз серију заједничких радионица, састанака и обука“ – каже Бобан Томић, координатор овог пројекта.
Током имплементације овог пројекта одржано је пет радионица за житеље села у подручју НП „Тара“, еколошке активисте и предсатвнике јавног сектора у екологији. Теме радионица обрађивале су правне, економске и развојне аспекте заштићених природних добара а учесници су се упознавали са шансама и могућностима за рад, развој, запошљавање на темељу природних ресурса.
Друга година активности била је посвећена спровођењу пројекта „Развој инклузивног мониторинга у заштићеним природним подручјима западне Србије“. Циљ ових активности био је да се ојача и партнерство између локалних организација цивилног друштва и управљача заштићених подручја. У фокусу активности биле су еколошке организације и активисти из целе западне Србије, то јест из општина у којима постоје заштићена природна подручја. Учешће у неколико семинара, едукативних радионица и скупова на Тари узели су еколошки покрети и организације из целе западне Србије.
„Развили смо скицу проблема и скицу решења после чека смо успоставили и мапу пута ка решавању проблема и успостављању сарадње. Основни циљ јесте да се искуства која смо ми на Тари направили, посебно у сарадњи са ренџерима НП „Тара“, пренесемо и на друге резервате и паркове у западној Србији. У том правцу посебно је важан сегмент „Тинејџери – ренџери“ (TEENRANGERS) кроз који смо организовали викенд семинаре за младе из локалних основних школа на тему чувања природе. Заједно са ренџерима из НП “Тара“ децу смо учили како да препознају притиске на природу и како да реагују када виде лоше појаве у природи. Тако смо развили својеврсну укљученост најмлађег узраста у откривање и решавање притисака на природу а све у сарадњи са управљачима, што је посебно важно за развој партнерства“ – наводи Милош Лазаревић координатор пројекта.
Кроз ова два годишња циклуса ОИ „Бајина Башта“ и МРИ „Логосфера“ окупили су на заједничким сусретима и акцијама преко 300 еколошких активиста, планинара, извиђача, обичних грађана различитих социјалних структура и занимања. Остварена је укљученост и неразвијених делова заштићених подручја посебно у сегменту обуке за развој зеленог пословања, попут сеоског туризма, еко-туризма, здравственог и спортског туризма али и зелене енергије.