У најновију извиђачку авантуру отиснули смо се под геслом „Мост другарства“. За четири дана проведена у Зеници у Босни и Херцеговини , научили смо шта је право значење пријатељства, једнакости и равноправности.
Препуних ранчева, широких осмеха и плућима пуним ентузијазма и жељом за новим искуством, нашли смо се у четвртак, првог октобра у раним јутарњим часовима. Пут, као и сваки извиђачки, на све стране расути млади и њихов оптимизам. Чланови Савеза извиђача града Зенице, дочекали су нас у свом дому на Сметовима, недалеко од самог града Зенице. Очарани смо овом планином, свежином и оштрином ваздуха. Други дан смо искористили како за рад, тако и за упознавање са нашим новим другарима и са градом Зеницом. Помогли смо им у сређивању просторија, чишћењу, кречењу, права радна акција!
„Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло“ – Иво Андрић
Заједничка фотографија
Кроз наш труд и посвећеност провукле су се разне приче, доживаљаји са смотри, али и свакодневне теме о животима младих тамо и овде. Увече смо добили и заслужени одмор у биоскопу, уз филм „Еверест“. Наредни дан био је дуго очекиван и оправдао је сва наша надања. Посетили смо културно историјске знаменосту Зенице и околине, везирски град Травник и кућу Иве Андрића,видели смо све оно о чему смо слушали на мноштву часова српског језика.Ту је радна соба,неизбежне фотографије са доделе Нобелове награде,библиотека,али и соба посвећена чувеном роману „Травничка хроника“.
Посетили смо трврђаву Стари град, која одолева времену и сведочи о средњевековној Босни. Незаобилазна је била и кула Врандук, која је на мене оставила посебан утисак. То је велелепна грађевина, на којој су године оставиле трага, али и даље стоји гордо и поносито и опчињава нас све. Као захвалоност за овај диван дан, у патриотском духу смо посадили Панчићеву оморику испред њиховог дома, као сведочанство овог дивног дружења и још многих који ће доћи. Најјачи утисак на све нас и оно што нас је натерало на размишљање је мотив који се провлачи кроз Андрићеву књижевност,мотив који нас је и довео овде а то је мост.
Уз гитару, песму, дружење и разговор схватли смо шта значи стварати нераскидиве везе са неким ко је другачији од нас. Нечије име, порекло и религија не смеју бити препрека дружењу. Овде смо пронашли праве пријатеље који нам већ недостају и то је права вредност и сврха овог путовања. Уживали смо са њима, уз незаобилазне ћевапе, бурек и разне посластице. Док се враћамо застајемо у Вишеграду и Сарајеву. Овде смо заиста видели како се другачије живи, изгледа, понаша али то нам наравно, није нимало засметало. На овом путовању било је припадника различитих религија, уверења и размишљања. Колико смо само проширили своје видике! Зато са нестрпљењем чекам нову авантуру у коју ће ме повести мој одред извиђача.
Анђела Аметовић